Svatovski običaji kod Bunjevaca



Svatovski običaji kod Bunjevaca

ODLAZAK U CRKVU NA VINČANJE
U ponediljak ujutro, počinju se sakupljati svatovi kod obadvi kuće noseći dar i kravalj, koji se sastojo od slatki kolača, torte i vina. Svatovi sa momačke strane su kićeni perlicama, a konji pantljikama (plavo bile), naročito su pak, kićeni pantljikama konji kuma i starog svata. Kum kao i stari svat vrlo su važna ličnost u svatovima. Kum mora naročito paziti na svoje dostojanstvo, jer on svakom prigodom daje odlučnu rič. On ima pravo kažnjavati za bilo kaki prekršaj , a ta kazna je uvik novčana i iđe u korist mlade. Stari svat zaminjuje kuma. Sa divojačke strane svatovi se nisu kitili.
Nešto prija 11 sati bi se digli svatovi od momačke kuće u kolima sa dobrim konjima. Naprid su išle mustulundžije, za njima kum sa đuvegijom, pa svirci kumovi, onda stari svat sa
starosvaticom, a prid njima mlada zaova ili mlađa rođaka đuvegijina sa vincom u kutiji. Ostali svatovi su se ređali jedan za drugim i red se ponekad sastojao iz 40-50 pa i priko 50 kola.
Ovom prilikom se pivala ova pisma:
Svatovi uranili, put izgubili.
Divojka rukom maše da njim put pokaže.
Ovamo svatovi moji, ovo su darovi moji!
Ja sam divojka vašeg momka,
Prstenovana, al ne vinčana.
Prsten mi dajte, pa me vinčajte,
Prsten na ruku, vinac na glavu.

Kad su svatovi stigli kući divojačkoj, kum i đuvegija, a i stari svat, nisu salazili sa kola. U međuvrimenu nevista se potpuno obukla. Mlada je bila obučena u izvezene, šlingovane, uštirkane donje suknje, a nad njima je bila suknja od bilog ili obojenog platna, pregača i bluza. Kod bogatijih gornja suknja je bila od svile ili pliša, isto tako i bluza. Oko vrata je imala niz dukata.Nevistu-mladu je oblačila strina, a tada se pivala ova pisma:
Majkino ruvo svlači, Mande divojko !
Majkino svlači, naše oblači.
Majkino ruvo staro, pa je povešćalo,
Naše je novije, pa je milije.

Mladoženjino odilo je bilo crno, a isto i šešir. U kuću bi ušli starosvatica, zaova sa vincom i još nikoliko od mlađi i bliži rodova, pa bi metnili divojki vinac na glavu. Još bi sjašili i dva mustulundžije da divojku izvedu na kola pa bi je onda poveli u crkvu na vinčanje. Često je bio slučaj kod imućnijih familija da mladence vinčaju pod svetom misom koja je za to poručena bila. Posli vinčanja su donosili divojku natrag roditeljskoj kući i tu bi ostavili dva staćale, i nakoliko jengi. Njima je dužnost bila da čuvaju divojku i da svaku čašu ispiju, pa i trojanice, koje bi pretelji na nji nazdravljali. Staćale su posebnost bunjevački svatova jer su oni veza sa bunjevačkim običajima u dalmatinskoj zagori di su staćale ili staćeli “ vojvode “ svatovske. Staćale se spominju i u Krivom putu, bunjevačkom mistu iznad Senja. Staćale su virovatno starije i od mustulundžija i imaju sličnu ulogu zaštite.
Ranije su staćale slate još uoči vinčanja. Nji divojka daruje peškirima, a jenge iskiti perlicama i vrpcama. Domaćini redovno navaljuju na staćale da ih opiju, te se zbog toga za staćele biraju ljudi koji mogu podnet tušta pića.
U Bajskom trokutu ulogu staćela imaju čauši. Ovi svadbeni likovi pripadaju starijoj slavenskoj tradiciji i mitsko-magijske su komponente porodičnog kulta kome je porodični obred i posvećen. Obavezno je bilo da se posli vinčanja ne vraćaju istim putom, kako bi zavarali zle duhove i izbegli podmetnute čini. Tako da je svadbena povorka u kuću-salaš ulazila po povratku sa vinčanja uvik isprid kuće.
Piše: Mijo Mandić

Autor članka

admin

Bunjevačka matica ima dugu tradiciju, a za cilj ima očuvati kulturnu i tradicijsku vridnost Bunjevaca i Bunjevki.