VRIME JE ZA OPŠTI NACIONALNI DIJALOG

 

U izuzetno teškoj godini, koju karakteriše besparica u kulturi, uspili smo obilužit sve velike jubileje za Maticu i naš narod. Podsitimo se, dva su bila u prvoj polovini godine, i to: 100. broj” Riči Bunjevačke matice” i 200. godinu od rođenja našeg priporoditelja, prosvetitelja i rodoljuba biskupa Ivana Antunovića o čemu je mnogo divanjeno i pisano i u prithodnim brojevima naše Riči.U periodu izmed dva broja imali smo i druga dva jubileja: 10. septembra smo obilužili dvadeset godine od reosnivanja Bunjevačke matice i 20. oktobra smo obilužili 100. godinu od smrt i popa Paje Kujundžića, rodoljuba i borca za bunjevačke škule i jezik. Prilikom obilužavanja, dvadeset godina od reosnivanja Bunjevačke matice, podsetili smo ponovo narod na sve ono što smo uradili u tom periodu na buđenju nacionalne svesti, afirmaciji i očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta Bunjevaca. Ponosni smo na našu izdavačku dilatnost na bunjevač- kom jeziku, zavičajnu biblioteku, sajt Bunjevačke matice, na naš dvomiseč- nik „Rič Bunjevačke matice“, na dičiji projekat »Bunjevačka lipa rič« na na- še prostorije, na manifestaciju “Večeri utorkom “, na Galeriju slika, pogotovo onaj dio, koji se odnosi na portrete naši velikana, na veliki broj volontera koji su bili angažovani da bi svoje znanje i stvaralaštvo ugradili u očuvanju naše kulture il bili donatori, ko i oni visoko stručni u pojedinim veštinama, koji su za minimalni honorar dali svoj doprinos, iz razloga što svi oni osićaju dublju pripadnost svom narodu. Za ro- đendan Bunjevačke matice dobili smo od našeg člana Aleksandra Matkovića polukoncertni klavir i ponovo mu se zafaljujemo na toj donaciji.Takvima se Matica i ovog puta kao i za 10. godina odužila, podilom odgovarajući priznanja u skladu sa usvojenim kriterijumima. Red je makar na taj način odati priznanje za nečiji rad i trud. Bitno je i naglasit da smo u cilom ovom period imali samo jedno il nijedno zaposleno lice, da smo se borili sa nestašicom, dosta često i nerazumevanjem neki ljudi iz našeg korpusa,koji sa mnogo lagodniji pozicija neće il ne žele razumit ulogu i značaj Matice, ko samostalne nacionalne i kulturne institucije. U takvoj poziciji za dvadest godina postigli smo mnogo. Da li je moglo više ? Sigurno da, al moraju postojat bolji uslovi i veće jedinstvo med nama. To podrazumeva da na prvom mistu moraju bit opšti a ne grupni i lič- ni interesi To znači da su nam potribne Ustanove i Zavod za kulturu, koju mogućnost nam daje Zakon al isto tako i Matica i druga udruženja građana, koje sve triba povezat u jednu celinu i iskoristit njihove kapacitete za naš op- šti interes.Svi se moraju osićat ko ravnopravan dio ukupne bunjevačke pri- če i na tome triba da radi Nacionalni savit, a ne da sprovodi politiku većine i njihove interese. Drugim ričima triba razvijat svist med nama da je Nacionalni savit organ kulturne autonomije naše manjine. Normalno to ne znači da tribamo u finansiranju sprovodit politiku uranilovke,već davat prioritet najpotrebnijim projektima. Nažalost, kod nas to nije slučaj, jel je u Savitu stvorena većina koja funkcioniše u interesu sprovođenja politike Saveza Bačkih Bunjevaca, koji se zalaže za centralistički pristup u funkcionisanju naše manjine, i na taj način otvara front sa onima koji drugačije misle.Većina se ponaša ko i svaka vlast u političkom sistemu i nameće svoju volju ostalima što proizvodi mnogo negativni poslidica ko što su nesprovođenje usvojeni kriterijumi u vezi finansiranja projekata, prisutnosti nepotizma u vođenju kadrovske politike i zapošljavanju lica, u osnivanju novi udruženja od strane pojedini članova to u sridinama di nema il ima vrlo malo Bunjevaca, pa samim tim ne postoje ni stručni ljudi koji bi mogli definisati programe iz oblasti kulture a sve to otežava finansiranje i projekte. Pojedine odridbe Zakona o nacionalnim savitima ko i Zakona o kulturi se koriste, da bi se obračunavalo sa ne istomišljenicima. Ne svata se da sridstva koja dobija na- ša manjina ,nisu privatna i da ih triba koristiti za najvažnije stvari, jel pored vidno ostvareni rezultata naše manjine još ima mnogo toga da se uradi i to naročito na polju jezika i obrazovanja. Nažalost ta negativna kampanja je već više godina prvenstveno uperena protiv Matice sa ciljem da se ukine njena autonomija,tako što bi pristala sa radom ko udruženje, a Nacionalni savit bi je ponovo osnovo ko svoju ustanovu sa našom nasliđenom imovinom,”podario” bi nam novo rukovodstvu, odlu- čio di će biti njeno sidište i čim će se bavit. Pre neki dan smo takav pridlog u pismenom obliku dobili od pridsidnika Izvršnog odbora Mirka Bajića di nam je dat rok od 8 dana da se izjasnimo da li prihvatamo promenu osnivača, ukoliko ne prihvatimo stavlja nam se do znanja kakve poslidice na finansiranje Matice mogu da nastanu. Postavlja se pitanje da li bi ta ustanova sa priuzetim nazivom i dalje su- štinski bila ista Matica? Sigurno ne bi ! Suština i specifič- nost Matice je u načinu organizovanja i funkcionisanja di članovi autonomno biraju svoje organe donose svoje programe rada i odgovaraju svom članstvu , njihova aktivnost nije vezana za jedno misto već povezuje i zadovoljava kulturne potribe našeg naroda brez obzira di se nalazi. Podsićamo da je Matica formiran prije Nacionalnog savita i tada je obavljala i dio poslova koji su sada u njihovoj nadležnosti, ko i u aktivnostima oko formiranja Nacionalnog savita. Nijednoj državi di postoji Matica il manjini, ne pada napamet da joj menja suštinu i status, sem nažalost kod na- šeg ovdašnjeg rukovodstva 6 Septembar – Oktobar 2015. Nacionalnog savita. Koliko je taj negativan odnos prema Matici izražen pokazuje i događaj brez presedana, koji se desio prije jedne godine kad je lider Saveza Bački Bunjevaca i pridsidnik Izvršnog odbora Nacionalnog savita i podpridsidnik Skupštine grada Mirko Bajić iskoristio svoj politički uticaj da se Bunjevačkoj matici uskrati stečeno pravo, na fi nansiranje plate iz budžeta grada za jednog zaposlenog, i da se ti novci pribace u Nacionalni savit. Mislimo da je ovo jedinstven slučaj da se neko ko bi ko bunjevačk i pridstavnik u skupštini tribo zastupat bunjevačke interese i branit stečena prava, po mogućnosti proširivat i umisto toga što je bilo normalno on inicira njihovo ukidanje, jel mu neodgovara ovaka Matica. To je za nevirovat ! Koliko je važna autonomija za Maticu pokazuje i slučaj zajedničkog štampanja sa katoličkim društvom “ Ivan Antunović” molitvenika” Čovik s Bogom “ koji je 1884. godine napiso na štokavskoj ikavici – bunjevačkom jeziku biskup Ivan Antunović a povodom obilužavanja 200. godine od njegovog rođenja. Umisto da to bude pozdravljeno od strane Nacionalnog savita, jel se toga ni sa crkvene strane niko nije sitio, umišali su politiku tražeći “hrvatska crvena krvna zarnca” kod crkevnog katoličkog društva i time doveli cio projekat koji je za nas afi rmativan, u pitanje. Sva srića je što imamo slobodu odlučivanja pa nam se nije moglo zabranit da ga zajednički odštampamo. Koliko smo bili u pravu govori i dobro posićena promocija u Velikoj većnici gradske kuće di je molitvenik pridstavio velečasni mons. dr Andrija Anišić. Mislimo da je ovo bila pobeda razuma nad političkim slipilom jedne nakaradne dnevne politike. Do kraja godine čeka nas još jedan važan događaj a to je međunarodni ekspertski seminar koji triba da se održi u našim prostorijama 24. i 25. novembra. Tema seminara je: ”Jezici kojima preti opasnost od nestajanja i digitalizacija edukativnog materijala za obrazovanje manjina”. Referate imat eksperti iz ovi oblasti drs. C van der Meer, direktor Evropske mreže Mercator, dr Tjeerd de Graaf profesor fonetike na Univerzitetu u Groningenu i dra Vera Ferreira iz Portugalije – lingvista. Seminaru će prisustvovat pridstavnici devet manjina. Cilj seminara je upoznavanje sa evropskim iskustvima i načinom rešavanja ti problema, ko i sa našim iskustvima na tom planu. Razgovarat će se i o pisanju međunarodni projekata. Ovaj seminar bi tribalo i da nam bude ulaznica za međunarodne projekte za period od 2016 – 2020. godine. Nažalost, ni tu nemamo očekivano učešće Savita za nas iz sasvim nevažni razloga,jel se mi prilikom održavanja nekog programa il manifestacije oprideljujemo po principu društvene opravdanosti i nacionalni interesa. Uvažavamo i druga mišljenja ali je bitno imati i slobodu odlučivanja. Svi ovi slučajevi pokazuju da postoje suštinske razlike u načinu ostvarivanja nacionalnog jedinstva. S jedne strane stoji politika većine u Nacionalnom savitu pridvode sa Savezom Bač- kih Bunjevaca, koja brez spremnosti na stvarni dijalog nameće svoje stavove i spremna je da se obračuna sa neistomi- šljenicima i sa druge strane opcija dogovora i usaglašavanja stavova o svim važnim pitanjima. Sigurni smo da samo ostvareno jedinstvo dogovorom mož dat jedinstvo, jel svađama i podilama, u krajnjoj liniji svi gubimo.

 

Ivan Sedlak, pridsednik Bunjevačke matice